DAN POSLE SKUPA, KOJI JE BIO VELIKO NIŠTA – BORCI POBJEDNICI JER SU POKAZALI KARAKTER I ČAST
Nije teško organizovati skup kada ga finansiraš državnim novcem, prisilno mobilišeš radnike javnih preduzeća a neradnicima koji svakako nemaju pametnijeg posla gurneš u džep dnevnicu…
U ovoj priči broj prisutnih nije mnogo bitan, ali možemo se usputno i time pozabaviti, što da ne ?! Partija kaže 20 000.
Partiju (voljeli je ne voljeli) svi dobro znamo. Kao i uvjek, od toga što oni kažu, više od pola baci u vodu i dobijaš tačan rezultat. Partija je dovukla i pokazala sve što se dovući da, od ljutog opozicionara Nešića do simpatične gospođe Majkić, što bi naš narod rekao, od Silvane do Nirvane.
Bratija je, možda ne previše oduševljena, stoički izdžala tih sat vremena. Malo pjesme, mahanja zastavicama, nekolike govorancije, aplauz Miletu i ajmo raja fajronat. Sve je prošlo u najboljem redu. Istine radi, nekoliko njih, vjerovatno pod dejstvom alkohola, okupljenih oko harmonikaša, su prijetili da će ubiti nekog njemačkog turistu. Glavno je da nikome našem nisu prijetili a ni Banjaluka nije Trebinje pa da zavisi od turista. Najvažnije je da partija nema ništa sa tim. Partija nema veze ni sa skupom, BORS je organizator.
I prođe dan.
I dođe dan drugi
Republika Srpska je odbranjena ?
Njemačkom turisti je istekao odmor i odlazi prvim avionom ?
Engleski agenti tokom noći nestali bez traga i glasa ?
Gorivo dvije, ulje 1.80 km,……..
Ništa od toga, nažalost. Skup je bio ništavan kao što su ništavni oni koji su ga organizovali. Jedine produkte su počistili radnici gradske čistoće. Ironija je da se na skupu koji nazvaše Sloboda nije pojavio ni jedan slobodan čovjek. Ironično je da se na poziv BORSA-a nije odazvalo ni 1% boraca. Neka slobodno zašilje olovke režimski analitičari i spin majstori, cifru od 1% ne mogu navući.
Konačno poslije dugo dugo vremena borci su u istom stroju. Džaba svi pozivi, pritisci,dnevnice i obećanja. Ponižavanja su prešla sve granice i račun stiže na naplatu. Možda nemamo pare ali imamo kičmu, možda nemamo život dostojan čovjeka ali imamo obraz. Složno smo rekli ne tirjanima !
Neka bude borba neprestana – do konačne pobjede.
